3

Ausvic

 
Opomene “logora smrti”

Opomene “logora smrti”

Oèuvati Aušvic u seæanju neophodno je i zato što se istorijskim istinama suprotstavljaju besramne izmišljotine

[izvor: NIN 20.01.2005.] Za razliku od francuskih prosvetitelja 17. veka Didroa i Dalambera, koji su podarili èovecanstvu Enciklopediju u kojoj su izložene osnove celokupnog dotadašnjeg znanja, nemaèki nacisti i njihovi saveznici su ostavili materijal za Enciklopediju holokausta, koja je obeležila 20. vek.
U toj džungli nepojamnog zla i uništavanja ljudi, od novorodenèadi do stogodišnjaka, terora i tortura, koncentracioni logor Aušvic zauzima centralno mesto. Èetiri miliona ljudi, od kojih su oko tri miliona bili Jevreji, ubijeno je u ovoj “fabrici smrti”, koja je od maja 1940. do 27. januara 1945. godine radila danonoæno.
Posle Nemaèke, koja je Dan osloboðenja Aušvica poèela da obeležava od 1995. godine, sada su i Ujedinjene nacije proglasile 27. januar Meðunarodnim danom.
Tim povodom æe se u Aušvicu, gde æe biti održano centralno obeležavanje 60-godišnjice osloboðenja ovog koncentracionog logora, po kojem je krštena èitava jedna epoha, okupiti državnici mnogih zemalja, meðu kojima ce biti i Svetozar Maroviæ, predsednik naše državne zajednice.
Oèuvati Aušvic u živom seèanju neophodno je i zbog èinjenice što se istorijskim istinama suprotstavljaju besramne izmišljotine.
Pored knjiga, u kojima se pre svega demografsko-statistièkim metodama “dokazuje” da je broj žrtava u Aušvicu manji od onog do kojeg su došli istorièari, objavljeno je više stotina knjiga na raznim jezicima u kojima se tvrdi da se holokaust nikad nije ni desio, nego su ga izmislili Jevreji.
Oni koji poštuju naèela zdravog razuma i znaju da je u seæanju sabrana èoveèna moæ, suoèavaju se s ogromnim brojem pitanja i posle 60 godina od osloboðenja Aušvica.
Na osnovu ogromne, gotovo nepregledne literature o Aušvicu, tri su pitanja ipak dominantna: politika kao zlocinacki cin, istorijski zlocin i covek u službi zla, odnosno kao izvršilac racionalno organizovanog zlocina.
Pripremajuci razornu snagu torture i terora s odredenim ciljem, nacizam je uništio tri velike, osnovne ideje: ideju života, ideju saznanja i dobra i ideju nauke i istine.
Za razliku od drugih koncentracionih logora, samo je Aušvic (istoricari dodaju ovom i logor u Lublinu) bio do savršenstva organizovan. Osim toga, na svim odgovornim mestima bili su najodaniji privrženici nacionalsocijalizma, esesovci, od komandanta Rudolfa Hesa, do šefa krematorijuma Mola. Mere prema logorašima su primenjivane “bezlicno”, pa je usled toga Aušvic bio takoreci rezervisan za sadiste i muškog i ženskog pola, pocev od doktora Mengelea pa do stražarke Irme Greze.
Hajnrih Himler bio je “mozak i srce” koncentracionih logora. Njegova “desna ruka” bio je prvi komandant logora u Dahau Teodor Ajke.
Medutim, i ovaj “krvavi pas” - kako su zvali Himlera - bio je nežan otac, a u kuci - “papucar”, tvrde njegovi biografi.
Za Ajhmana, takode uzornog oca porodice, koji je poslao u smrt šest miliona Jevreja, jedna izraelska novinarka je, sumirajuci svoje utiske sa procesa u Jerusalimu, kazala sledece: “Za mene je najstrašnije to da taj strašni Ajhman ne izgleda nimalo strašan!”
Ali dogodilo se da je izraelski psihijatar, koji je bio odreden da posmatra tog “nimalo strašnog” nacistu tokom procesa - poludeo, dok je Ajhman do kraja ostao hladan, pribran i otišao je na vešala klicuci “Živela Nemacka!”
Posleratna Nemacka je stavila “krst” na kukasti krst, na kojem su doživeli raspece milioni ljudi.
“Nikad više!” - to je najcešca poruka i opomena u ovoj zemlji.
U srcu Berlina bice otkrivena ove godine dva spomenika - žrtvama Jevrejima i Romima i Sintima.
Ali, narocito od pada Berlinskog zida, 1989. godine, neonacisti su poceli ponovo da marširaju po Nemackoj. Antisemitizam i anticiganizam su, potvrduju istraživanja, u porastu. Neonacisti i desni radikali bili su otkriveni u nemackoj vojsci, a danas su u pojedinim pokrajinama cak na vlasti!
To su cinjenice i razlozi koji mogu biti uznemiravajuci i posle 60 godina od oslobodenja Aušvica.

RAJKO ÐURIC

homepage:: http://belgrade.indymedia.org

add a comment on this article